MILAN JE PREKO NOĆI IZGUBIO SVE I POSTAO BESKUĆNIK! Ovo je njegova priča: Nisam želeo da umrem kao N. N. lice
Milan Spaček je rođen i odrastao u beogradskom kvartu Dvojka, gde je proveo veći deo svog života pre nego što je postao beskućnik. Nakon što je izgubio sve – porodicu, dom i posao, Milan je završio na ulici. Pet i po godina proveo je u surovoj borbi za hranu i krov nad glavom, spavajući u improvizovanim mestima poput podruma, vešernica ili zgrada koje su bile pred rušenjem. Milan je bio građevinski radnik, ali je ulica brzo promenila njegovu perspektivu na život.
Za njega, svakodnevna preokupacija bila je kako naći hranu i mesto za spavanje. Tražio je utočište u muzejima ili se tuširao na Adu Ciganliju, sve u nadi da će preživeti. Čak i kada je imao priliku za obrok, poput socijalne pomoći ili kupovine hrane, Milan je uvek osećao da mu je to nedovoljno.
Konačno, posle nekoliko godina provedenih na ulici, Milan je prihvatio smeštaj u Domu za stara lica na Karaburmi. Iako je prvobitno odbijao tu ideju, zdravstveni problemi su ga primorali da promeni svoj stav. Nakon što je imao operacije i bio u veštačkoj komi, shvatio je da mora da prihvati pomoć.
U svojoj borbi, Milan je nailazio na proceduralne prepreke kao što su zahtevi za novčanu socijalnu pomoć koje nisu mogle da ispune njegove osnovne potrebe sve dok nije dobio pravnu podršku i upornost da reši svoje probleme.
Govoreći na “Majskim susretima” o socijalnim pravima, Milan je podelio svoje iskustvo i naglasio da beskućništvo nije samo problem pojedinca već zahteva sistemske promene i podršku društva. Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva u Srbiji, gde ne postoji precizna evidencija o broju beskućnika, što dodatno otežava razvoj efikasnih javnih politika za borbu protiv ovog problema.
Milanov put od beskućnika do štićenika doma za stare je primer istrajnosti i upornosti, ali i potrebe za sistemskim rešenjima koja bi podržala ljude u sličnim situacijama.
