Očuh je mene i brata prihvatio kao kao svoju djecu, od prvog dana se super slažemo sa njim i tako već 15 godina.
Moj očuh je mene i mog brata prihvatio kao svoju decu, i od prvog dana imamo sjajan odnos koji traje već 15 godina.
Pre nekoliko večeri čula sam ga kako razgovara s mojom mamom, i rasplakala sam se kao nikada do tada. Rekao je da je svestan da nije naš biološki otac, ali da ga boli kada ga ljudi na to podsećaju.
Te reči su me duboko pogodile, jer shvatam da mu verovatno nikada nisam pokazala koliko mi znači njegova ljubav i podrška.
Sećam se situacije od pre desetak godina kada je želeo da nas zvanično usvoji i da nam da svoje prezime, ali ja sam to odbila jer nisam želela da povredim našeg biološkog oca, iako ga je verovatno bilo malo briga jer nas je viđao samo jednom godišnje, kad mu se prohte.
Sada se kajem zbog svoje odluke jer sam verovatno povredila čoveka koji nas je odgajao. Nikada nismo o tome razgovarali, ali verujem da ga je to ipak povredilo.
