“Odrastala sam u velikom siromaštvu…”

“Odrasla sam u velikom siromaštvu. Sa 13 godina, bila sam kod školske drugarice i ostala na večeri. Kad sam ugledala pečenje na stolu, nisam mogla da verujem. Kada sam uzela prvi zalogaj, njena mama me oštro pogledala i pred svima rekla: ‘Zar si uzela samo ovo? Uzmi još!’ Pre nego što sam mogla da kažem bilo šta, uzela je moj tanjir i napunila ga hranom. Bilo mi je neprijatno, ali i veoma dirnuto – shvatila je koliko mi taj obrok znači. Hrana je bila savršena, i uživala sam u svakom zalogaju dok su svi gledali.

Sutradan, kad sam se vratila iz škole, iznenadila sam se kada sam videla majku svoje prijateljice kod nas. To je bio prvi put da su se upoznale. Moja mama bila je crvena u licu. Okrenula se prema meni i rekla: ‘Ova gospođa je donela ostatke pečenja jer ti se mnogo dopalo.’ Kada sam ušla u kuhinju, videla sam frižider pun svežeg povrća i hrane. Moja mama, iako stidljiva, nije mogla da sakrije sreću. Nakon toga, njihove mame su postale prijateljice koje traju do danas.”