“Rekao nam da pojedemo leš njegove majke i sestre”: Način na koji su njih 16 preživeli 72 dana u olupini aviona šokira

Priča o urugvajskim ragbistima iz kluba “Old Kristijans” i njihovoj neverovatnoj borbi za preživljavanje u Andima 1972. godine jedna je od najpotresnijih i najinspirativnijih priča o ljudskoj izdržljivosti i volji za životom. U nastavku su ključni detalji koji naglašavaju dubinu njihove agonije i način na koji su uspeli da prežive nemoguće uslove:

Tragičan početak

Let na relaciji Urugvaj–Čile, planiran za ragbi utakmicu i avanturu, završio se katastrofom kada se avion srušio u Andima zbog pilotove greške.
Od 45 putnika, njih 12 je poginulo odmah, a petoro je umrlo ubrzo nakon nesreće zbog povreda. Olupina aviona postala je dom preživelima na minus 25 stepeni.

Prvih dana: šok i nada

Preživeli su delili oskudne zalihe hrane – konzervu morskih plodova, nekoliko čokoladica i piće.
Prvih dana su mislili da će spasilački tim brzo doći, ali su ostali u šoku kada su čuli na radiju da je potraga obustavljena.

Prilagođavanje surovim uslovima

U nedostatku hrane i adekvatne opreme, preživeli su pokazali neverovatnu snalažljivost:
- Pravljenje zaštitnih naočara od olupine aviona.
- Topljenje snega za vodu pomoću ogledala i sunčeve toplote.
- Zatvaranje procepa u olupini da bi se zaštitili od hladnoće.

Drastična odluka

Glad je postala nepodnošljiva. U dogovoru su odlučili da koriste tela preminulih za ishranu, nakon što su iscrpeli sve ostale resurse.
Preživeli, od kojih su mnogi bili duboko religiozni, doživeli su ovu odluku kao poslednju mogućnost za očuvanje života, svesni moralnih i duhovnih posledica.

Vođstvo i nada

Među preživelima, istakle su se figure poput medicinskih studenata koji su se brinuli o ranjenima i inženjera koji su omogućili da se radio antena improvizuje za komunikaciju.
Najmlađi među njima, Karlos Karlitos Rodrigez, opisuje unutrašnju borbu između straha i odlučnosti da se vrate svojim porodicama.