3 situacije u kojima morate da ignorišete druge: Ovo je presudno za vaše psihičko zdravlje

Da biste pronašli sreću, morate naučiti kako da ignorišete ponašanje drugih ljudi. Ponekad je ignorisanje ključno za naše mentalno zdravlje i može se smatrati umetnošću.

Prema legendi, jednog dana je čovek prišao Budi i pljunuo mu u lice. Budini učenici su se razbesneli, a Ananda, jedan od njegovih najodanijih učenika, je zatražio dozvolu da reaguje. Buda je mirno obrisao lice i rekao da će on razgovarati sa čovekom. Obrativši mu se s poštovanjem, Buda mu je zahvalio, rekavši da mu je gest omogućio da vidi da ga bes napustio i da su njegovi učenici još uvek ispunjeni besom. Čovek je bio zbunjen i pokajao se zbog svog postupka.

Ova priča pokazuje šta znači ignorisati. Ignorisanje često ima negativno značenje, ali u suštini znači zaštititi svoju unutrašnju ravnotežu od reči, stavova i ponašanja drugih ljudi. To nije oblik osvete ili način da nekome nanesete komplekse, već način da se zaštitite.

Postoje tri situacije kada je važno naučiti ignorisati druge ljude:

1. Destruktivna kritika: Ako kritika ne doprinosi vašem razvoju i samo vas rastužuje i ponižava, treba je ignorisati. Ne dozvolite drugima da vas osuđuju ako se nisu stavili u vašu kožu.
2. Negativne akcije: Ako se neko prema vama ponaša loše, ne dozvolite da to naruši vašu psihološku ravnotežu. Samo vas oni koje ste to dozvolili mogu povrediti. Ako primetite neprikladno ponašanje, preispitajte svoja očekivanja od te osobe i nastavite dalje.
3. Manipulacija: Neki ljudi pokušavaju da vas kontrolišu emocionalnom manipulacijom. Prepoznajte ih na vreme i izbegavajte komentare koji mogu povećati osećaj krivice i odgovornosti za nešto što niste uradili. Naučivši da ignorišete njihove reči, moći ćete slobodno da postupate u svom životu.

Ignorisanje ne znači zatvaranje od drugih, već biti otvoren prema svetu. U psihologiji postoji tehnika zvana radikalno prihvatanje, koja znači potpuno neosuđujuće prihvatanje svega. Prihvatanje onoga što se dogodilo bez osude stvara psihološku distancu koja štiti od emocionalnog uništavanja i omogućava da se odgovori na situaciju mirno i staloženo.