“U Petak Su Me Pozvali Iz Pošte Da Dođem U Poštu”

U petak su me iz pošte pozvali da dođem jer mi je stigao novac koji treba da preuzmem. Kao neko ko je često bio ismijavan zbog siromaštva, pomislio sam da je možda reč o grešci, budući da nemam nikog ko bi mi slao novac i kako sam trenutno u teškoj situaciji. Ipak, otišao sam nadajući se da je stvarno stigao neki novac, s obzirom na to da se zima približava, a nemam sredstava za drva. Kada sam stigao u poštu, rekli su mi da imam pismo i 3000 dolara. I dalje nisam mogao da verujem.

Kada sam otvorio pismo, počeo sam da plačem već nakon prve rečenice. Moj prijatelj iz osnovne škole, koji mi je bio kao brat, sada živi u Americi. Nekada smo bili siromašni i delili sve što smo imali, ali je otišao u Ameriku pre deset godina u potrazi za boljim životom i izgleda da je uspeo. U pismu je napisao: “Brate, ako ti ikada zatreba pomoć, javi mi. Znam kako ti je i znam kakav si čovek kad imaš. Sada imam dovoljno, pa smatraj da i ti imaš. TVOJ BRAT.” I dalje nisam mogao da verujem da se setio svih tih godina i da se seća svega što sam mu dobro učinio. Čini se da se u ovim teškim vremenima isplati biti čovek.