“Svi su ga u selu zvali pijanac.”

Mido je u selu bio poznat kao pijanac, iako ga porodica volela i bila zadovoljna njime. Živeo je skromno sa suprugom i troje dece u staroj kući koju je nasledio od oca. Radio je kao zidar i bio izuzetno vešt, ali i svakodnevno pio, što je izazivalo ogovaranja. Ispod tog spoljašnjeg izgleda krila se duboka tuga. Nasledio je veliko imanje, ali ga je podelio sestrama i bolesnom dečaku, ostavljajući sebi samo staru kuću. Iako je pomogao drugima, mučilo ga je što nije mogao pomoći svojoj majci, što ga je odvelo u alkoholizam. Kada je preminuo, porodica je otkrila da im je ostavio značajnu ušteđevinu, ali i poruku u kojoj je molio za razumevanje i ljubav. Njegova priča naučila je sve da ne sude o ljudima pre nego što saznaju celu istinu.