Večeras tačno u ponoć svi treba da ispoštuju jedan običaj: Sutra slavimo veliki praznik, verovanje se vezuje za…
Sveti apostol Jakov, episkop Jerusalimski, kojeg pravoslavni vernici slave sutra, poznat je po svojoj izuzetnoj pravednosti i skromnosti. Bio je jedan od dvanaest apostola i naziva se “bratom Gospodnjim” zbog svoje povezanosti sa Isusom Hristom kao sin pravednog Josifa. Tokom života, Jakov je postao simbol skromnosti i požrtvovanja, ističući važnost bogatstva vere u odnosu na materijalno bogatstvo. Svoju braću u veri opominjao je da ne ukazuju posebnu čast bogatima, već da se, poput Boga, priklone siromašnima, jer su oni “bogati verom i naslednici Carstva”.
Živeo je u izuzetnoj skromnosti, hraneći se samo hlebom i vodom, i posvetio se službi Bogu. Jakov je sastavio prvu hrišćansku liturgiju, koju su kasnije skratili sveti Vasilije Veliki i sveti Jovan Zlatoust. Njegovo učenje je pozivalo bogataše na poniznost i upozoravao ih da prolazne vrednosti ovog sveta ne mogu zadovoljiti čovekovu duhovnu potrebu, niti će ga sačuvati od prolaznosti života.
Sveti Jakov je tragično skončao kao mučenik. Na dan Pashe, starešine su ga naterale da se popne na krov hrama i govori protiv Hrista. Međutim, Jakov je iskoristio priliku da narodu propoveda o Hristu kao Božijem Sinu i Mesiji. Razbesneli sveštenici su ga bacili s krova i, dok je bio teško povređen, on je molio Boga da oprosti onima koji su ga povredili. Na kraju je stradao u 63. godini.
Praznični običaji nalažu pomaganje onima u nevolji, bilo savetom, hranom, ili na neki drugi način, a veruje se da će Sveti Jakov ispuniti molitvu svakome ko danas pokaže svoje hrišćanske vrline. Takođe, postoji običaj da se neudate devojke u ponoć umiju hladnom vodom, verujući da će im to obezbediti zdravlje i zaštitu od zlih duhova.
