DOKTOR SAŠA KIKOVIĆ SA VMA: Kada test pokaže povišen šećer, evo šta da radite!

Dijabetes, ili šećerna bolest, je hronično stanje koje pogađa metabolizam. Nastaje kada pankreas prestane lučiti dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno koristiti insulin. Ovo dovodi do povećanja nivoa glukoze u krvi, što može prouzrokovati oštećenje tkiva i organa. Nezdrava ishrana, visok unos prerađene hrane, stres i nedovoljna fizička aktivnost povezani su s većim rizikom od dijabetesa.

Kada testovi pokažu povišene vrednosti glukoze u krvi, pacijent treba da se posavetuje s lekarom. Ako su vrednosti našte ≥7.0 mmol/l, to može ukazivati na dijabetes i može biti potrebno započeti terapiju. Za pacijente s vrednostima glukoze na granici (između 6.1 i 6.9 mmol/l), može se sprovesti test opterećenja šećerom (OGTT). Kod pacijenata s vrednostima ispod 6.1 mmol/l, ali s povišenim vrednostima u OGTT-u, može postojati intolerancija na glukozu ili predijabetes.

Dijabetes se može kontrolisati promenom životnog stila, uključujući ishranu. Dijetetski režim treba da sadrži uravnotežene količine ugljenih hidrata, masti i proteina, uz redovne obroke. Važno je izbegavati hranu bogatu zasićenim mastima, trans mastima i holesterolom, koje se nalaze u prerađenim namirnicama životinjskog porekla, kao što su masna mesa i mlečni proizvodi s visokim sadržajem masti. Umesto toga, treba se fokusirati na unos zdravih masti, poput onih koje se nalaze u ribi, orašastim plodovima i maslinovom ulju.

Postoje određeni faktori rizika koji mogu povećati šanse za razvoj dijabetesa, uključujući gojaznost, nedovoljnu fizičku aktivnost, visok krvni pritisak i pušenje. Redovno testiranje i praćenje tih faktora rizika može pomoći u prevenciji ili ranoj dijagnostici dijabetesa.