“Živim sa mamom, tata i ne znam ko mi je”

Devojka opisuje težak život koji deli sa majkom, koja je nastavnica geografije, ali nikada nije imala priliku da radi u školi zbog nedostatka poznanstava. Da bi preživela, majka je bila primorana da se zaposli u pekari, gde su jedva sastavljale kraj s krajem. Tokom smene, majka je skupljala ostatke hrane koje su gosti ostavljali, donoseći ih kući. Iako joj je to isprva bilo odbojno, vremenom se navikla.

Jednog dana, komšinica koja je bila svratila na kafu primetila je raznovrsnu hranu na stolu i pitala odakle im sve to. Majka je iz stida slagala da je to hrana koju gazda deli radnicima. Međutim, ta ista komšinica kasnije je u pekari pred gazdom pohvalila praksu deljenja hrane radnicima i zamolila da ponekad dobije nešto za svoje kućne ljubimce. Gazda je bio zbunjen i kada je suočio majku, ona je od sramote slagala da krade hranu, što je dovelo do njenog otkaza.

Nekoliko dana kasnije, gazda ju je pozvao nazad na posao nakon što je pregledao snimke sa sigurnosnih kamera i otkrio istinu. Shvativši pravu situaciju, dozvolio joj je da na kraju smene uzme hranu koja ostane, kako bi izbegla skupljanje ostataka. Devojka je još uvek zapanjena činjenicom da se neko sažalio na njih i pružio im pomoć.