Otac mi je uvek pružao ljubav za razliku od majke: Letovala dok sam bila na hemoterapiji, nije htela zbog mog lečenja…

Isidora Bjelica, talentovana spisateljica, scenaristkinja, dramaturg i dama koja je rušila tabue, danas je inspiracija mnogim ženama, posebno onima u teškim životnim trenucima. Pokazala je kako odustajanje nikada nije opcija, te se borila do samog kraja sa teškom dijagnozom, uprkos lošim prognozama. Oduvek iskrena, sve svoje emocije prenosila je na papir, stvarajući vanvremenska književna dela koja će je večno čuvati od zaborava.

Isidora je rođena 10. decembra 1967. godine u Sarajevu. Odrasla je u poznatoj porodici – njen otac je čuveni šahovski velemajstor i novinar Dimitrije Bjelica, dok joj je majka Nevenka Đurović bila profesorka engleskog jezika, inače ćerka akademika Dušana Đurovića.

Studirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirala i magistrirala. Napisala je više od 50 knjiga, uključujući romane, eseje, drame i putopise. Njena dela često su bila kontroverzna, baveći se tabu temama kao što su seksualnost, feminizam i društvene nepravde. Neki od njenih najpoznatijih romana su “Spas”, “Princeza na zrnu graška”, “Ljubav u Tunisu” i “Moj deda Luj Viton”.

Pored romana, Bjelica je napisala i brojne drame koje su izvođene u pozorištima širom Srbije i regiona. Njena drama “Sara i Serafina” postala je izuzetno popularna, a njen stil pisanja odlikovao se dubokom emotivnošću. Vodila je nekoliko popularnih emisija na domaćim televizijama, gde je svojim šarmom i duhovitošću osvojila srca gledalaca.

Isidora Bjelica bila je udata za Nebojšu Pajkića, poznatog scenaristu i profesora, sa kojim je imala dvoje dece, Lava Grigorija Pajkića i Vilu Evangelinu Pajkić. Iako su njen brak i porodični život često bili tema medijskih naslova, uspešno je balansirala između profesionalnih obaveza i privatnog života.

Jedan od najtežih perioda u njenom životu bila je borba sa rakom, koja je započela 2012. godine. Isidora je javno govorila o svojoj bolesti, hrabro se suočavajući sa izazovima koje je donela. Njena knjiga “Spas”, u kojoj je opisala svoju borbu, postala je inspiracija mnogima koji se suočavaju sa sličnim problemima.

Iako su je smatrali kontroverznom, bila je obrazovana gospođa koja je obožavala šešire i nije dozvoljavala da je išta spreči da ispunjava svoje želje. Imala je brojne probleme kao i svi drugi ljudi, te su joj neke situacije delovale bezizlazno, ali je o svemu govorila bez ustručavanja.

Njeni naslednici su joj bili na prvom mestu, i upravo su oni bili njen najveći podstrek da se bori sa teškom dijagnozom. Iako je verovala u izlečenje, preminula je 5. avgusta 2020. godine u stanu svojih roditelja.

Isidora je često pričala o odnosima sa ocem i majkom, ističući da joj je otac uvek pokazivao ljubav, za razliku od majke. Ipak, neprestano se trudila da postane bliskija sa majkom, iako joj to nije polazilo za rukom.

Njena smrt ostavila je veliki gubitak u svetu književnosti i kulture. Iako je otišla, njena dela, hrabrost i doprinos umetnosti i dalje žive kroz njene knjige i drame.