„Otkako sam se rodila mama mi je govorila da sam joj UNIŠTILA ŽIVOT: Na samrti je skinula masku za kiseonik i REKLA MI OVO“
Priča koju je podelila Kler Vitfild osvetljava tešku dinamiku odnosa sa narcisoidnim roditeljem i trajne posledice koje takav odnos može ostaviti na dete, čak i kada odraste. Kroz njen esej možemo videti kako je disfunkcionalni odnos sa majkom oblikovao njeno samopoštovanje, način na koji je gradila odnose i opštu percepciju sebe i sveta.
Uprkos bolnom detinjstvu, Kler je uspela da pronađe način da se oslobodi tih stega kroz introspekciju, terapiju i kreativno izražavanje. Napisati roman na osnovu ličnog iskustva nije samo čin katarze, već i način da preuzme kontrolu nad sopstvenom pričom i transformiše bol u nešto produktivno.
Ovakve priče služe kao podsetnik na važnost emocionalne podrške i zdravih odnosa u porodici, ali i na to da je moguće raditi na prevazilaženju traume, čak i ako to traje dugo. Klerina priča može inspirisati druge da potraže pomoć, prepoznaju toksične obrasce i pronađu načine da izgrade ispunjeniji život, oslobođeni prošlosti koja ih je sputavala.
