Danas jednu stvar nikako ne smete da uzimate u ruke! Strogo je ZABRANJENO, veliki je praznik, verovanje se vezuje..

Danas, 13. decembra, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Svetog apostola Andreja Prvozvanog, jednog od najvažnijih figura hrišćanstva i prvog apostola Isusa Hrista. Ovaj svetitelj ima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji kao simbol vere, istrajnosti i požrtvovanja.

Život i delo Svetog Andreja

Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja. Prepoznat je kao prvi Hristov sledbenik, zbog čega nosi naziv “Prvozvani”. Njegovo misionarsko delovanje bilo je široko, obuhvatajući Vizantiju, Trakiju, zemlje oko Crnog mora, Rusiju, Epir i Grčku.

Najpoznatiji događaj iz njegovog života bio je u gradu Patri na Peloponezu, gde je svojim čudesnim moćima izlečio ženu carskog namesnika. Ovo je izazvalo gnev namesnika, koji ga je osudio na smrt razapinjanjem na krst u obliku slova “X”. Čak i u tim trenucima, Sveti Andrej nije prestajao da propoveda hrišćansku veru.

Njegove mošti nastavile su da budu izvor čuda, a prema predanju, svetiteljeva glava danas se nalazi u Rimu, dok je jedna ruka pohranjena u Moskvi.

Narodna verovanja i običaji

Sveti Andrej je u srpskoj tradiciji povezan sa velikim životinjama, posebno medvedima, zbog čega se u nekim krajevima njegov dan naziva i Mečkin dan. Smatralo se da svetac kroti medvede i da oni na ovaj dan ne napadaju ljude ni stoku. Ovaj aspekt svetitelja u narodnom verovanju pretočen je u običaje:

• Priprema hrane za medvede: Uoči praznika kuvao se kukuruz ili pravio poseban kolač “mečkina pobojnica”, koji se ostavljao na mestima gde medvedi prolaze. Verovalo se da na taj način svetitelj “vezuje” medvedima čeljusti da ne prave štetu.
• Zabrane i običaji: U nekim krajevima, poput Šumadije i Homolja, verovalo se da na ovaj dan ne treba raditi s kožom ili odećom, kako bi se izbeglo izazivanje nesreće povezane s medvedima.
• Hleb za mečku: Vodeničari su prikupljali brašno kako bi pravili hleb za mečku, za koji se smatralo da može ostati svež godinu dana.

Sveti Andrej kao zaštitnik

Pored narodne tradicije, Svetog Andreja proslavlja i Kraljevski dvor Karađorđevića, što dodatno osvetljava njegov značaj u istoriji i kulturi Srbije.

Ovaj praznik podseća na veru, zahvalnost i pokornost Božjoj volji, kao i na snagu koju nalazimo u suživotu s prirodom i međusobnim pomaganjem.