NAUČNICI KONAČNO REŠILI MISTERIJU Evo zašto su neki dobili koronu, a neki nisu
Iako se čini da je pandemija koronavirusa iza nas, pitanje zašto su neki ljudi bili zaraženi više puta dok drugi nisu nikada oboleli, sada je konačno dobilo odgovor zahvaljujući opsežnoj studiji.
Naučnici sa Univerzitetskog koledža i Imperijal koledža iz Londona, zajedno sa “Velkom Sanger” institutom, sproveli su istraživanje na volonterima izloženim virusu SARS-CoV-2 u kontrolisanim uslovima. Studija, objavljena u časopisu *Nature*, uključivala je nevakcinisane volontere bez prethodne infekcije kovidom. Volonteri su bili izloženi maloj količini virusa kroz sprej za nos, a potom su smešteni u karantin gde su pažljivo praćeni.
Analize su obavljene na uzorcima krvi i tkiva između nosa i grla pre i nakon izlaganja virusu. Koristeći tehnologiju sekvenciranja jedne ćelije, naučnici su detaljno pratili razvoj bolesti.
Uprkos tome što su volonteri bili izloženi istoj dozi virusa, njihovi odgovori su se razlikovali. Volonteri su podeljeni u tri grupe:
1. **Grupa za stalnu infekciju**: Šest dobrovoljaca razvilo je blagi oblik bolesti i bili su pozitivni na kovid nekoliko dana nakon pojave simptoma.
2. **Grupa za prolaznu infekciju**: Tri volontera imala su povremene pozitivne testove na virus i ograničene simptome.
3. **Grupa za abortivnu infekciju**: Sedam dobrovoljaca nije razvilo nikakve simptome niti su bili pozitivni na virus. Ovo je prva potvrda postojanja abortivnih infekcija.
Naučnici su primetili različite imune odgovore u svakoj grupi. U grupi za prolaznu infekciju, imune ćelije su se brzo nakupile u nosu jedan dan nakon infekcije. U grupi za stalnu infekciju, imuni odgovor je započeo kasnije, omogućavajući virusu da se nastani u telu.
Interferonski odgovor, ključan za borbu protiv virusa, prvo je primećen u krvi, a potom u nosu. Poseban gen HLA-DKA2, otkriven kod volontera koji nisu razvili upornu infekciju, mogao bi se koristiti kao marker zaštite, identifikujući one koji su zaštićeni od teških oblika kovida.
Ova studija je značajna za buduće tretmane i razvoj vakcina, kao i za bolju pripremljenost za sledeću pandemiju.
