Evo kako se hrani najzdraviji narod na svetu, žive preko 120 godina: Tokom leta obavezno svaki dan jedu 1 namirnicu

Evo kako se hrani najzdraviji narod na svetu, žive preko 120 godina: Tokom leta obavezno svaki dan jedu 1 namirnicu

Dolina Hunza, smeštena na severu Pakistana blizu granice s Kinom, dom je zajednice ljudi poznatih po dugovečnosti, sa nekima koji žive i preko 100 godina. Narod Hunza, ili Buriši, poznat je po dugovečnom životu, a njihov jedinstven način ishrane i životnog stila igra ključnu ulogu u tome. Ishrana u dolini Hunza se bazira na biljkama, uz tradicionalne tehnike konzerviranja hrane, piše jutarnji.hr.

Njihova kuhinja se uglavnom oslanja na biljke, a posebno su istaknuti razni orašasti plodovi. Kajsije su centralni sastojak mnogih jela, u različitim oblicima – sveže, sušene i kao ulje od koštica kajsija. Dolina Hunza je puna stabala kajsija, a njihova slatkoća je jedinstvena.

Kajsije su bogate vlaknima, vitaminima A, C, E i kalijumom, te pružaju brojne zdravstvene koristi. Veruje se da podstiču zdravlje creva, bore se protiv slobodnih radikala, a ulje koštica kajsije sadrži amigdalin, jedinjenje koje se povezuje s prevencijom raka. Kajsije su prisutne u ishrani tokom cele godine.

Leti se sveže kajsije jedu kao užina, dok se sok od kajsija često pije. Tokom jula i avgusta, porodice suše kajsije na suncu, dok semenke koriste zasebno ili za pravljenje ulja. Suve kajsije i semenke konzumiraju se tokom zime i proleća.

Prerađena hrana i grickalice retko se nalaze u dolini Hunza. Umesto toga, međuobroci se sastoje od voća i orašastih plodova, kao što su jabuke, trešnje, orasi, koštice kajsija, bademi, dud i sušene trešnje. Sušenje voća i povrća je uobičajena praksa kako bi se namirnice sačuvale za zimu.

Meso se retko jede zbog njegovih troškova i nedostatka pašnjaka za stoku. Šećer se ne koristi u njihovoj kuhinji, a tradicionalni deserti poput “Diramphitt” se prave fermentacijom pšeničnih zrna. Umesto šećera, u čaj dodaju so i prah prženih lanenih semenki, koji se koristi zbog svojih zdravstvenih koristi.

Zajednica u dolini Hunza funkcioniše bez socijalnih razlika, zasnovana na zajedničkim vrednostima i uverenjima. Aktivni način života, sa hodanjem kao glavnim oblikom prevoza, takođe doprinosi njihovom dobrom zdravlju.

Ljudi iz doline Hunza veruju da svoje dobro zdravlje i dugovečnost duguju organskoj, neprerađenoj i jednostavnoj ishrani, kao i aktivnom načinu života. Dolina Hunza je prirodno bogata slikovitim planinskim pejzažima i obiljem voća i orašastih plodova, što sve zajedno čini njihovu ishranu veoma zdravom.

admina

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *