Jednom sam pozajmio auto
Jednom sam posudio auto “prijatelju” kako ne bih ispao loš. Dao sam mu auto s pola rezervoara, čist i opran, i rekao mu da ga vrati s istom količinom goriva i čistim, ako ga zaprlja.
Kad mi je vratio auto, rekao je: “Ej, brate, nešto se čuje kod lijevog točka.” Bio sam ljut jer je auto bio u odličnom stanju, bez ikakvih zvukova. Pustio sam ga, a kad sam ga isprobao, stvarno se čulo nešto. Podigao sam auto i vidio da je kraj spone skoro pukao, vjerojatno zbog vožnje u oštrim zavojima. Mogao je izazvati nesreću, a ja bih bio odgovoran.
Popravio sam sponu, što je koštalo 1000 dinara. Gorivo je bilo na istom nivou, a auto čist. Od tada više ne posuđujem auto nikome iz porodice, a kamoli poznanicima, jer se povuku kad nešto pokvare i prave se kao da se ništa nije dogodilo. Ako posuđujete auto, pazite kome ga dajete.
